Make your own free website on Tripod.com

3.  KULTURA I CIVILIZACIJA


  Za razliku od kulture,
koju, u ontološkoj ravni,
po raznim kriterijumima, prvenstveno
po etičkim, estetskim i utilitarnim,
sačinjavaju isključivo pozitivni
rezultati čovekovog delovanja,
civilizacija je konglomerat
pozitivnih, neutralnih i negativnih
procesa, zbivanja, promena i tekovina
što već vekovima, zahvaljujući čovekovim
mentalnim i fizičkim aktivnostima,
postoje u prirodi, te u ljudskim
jedinkama i društvima.
 
Vizuelno se civilizacija
u ontološkoj shemi može predstaviti
kao trobojni krug sa belim jezgrom u središtu.
Ono simbolizuje kulturu.
Sivi prsten oko jezgra je perikultura,
a crni prsten oko sivog je
antikultura.
 
Neki autori
pojas između kulture i antikulture
nazivaju nonkulturom.
No budući da se u glavama
mnogih laika, pa i kulturologa,
nonkultura izjednačava sa antikulturom,
procese, zbivanja, promene i tekovine koje,
gledano sa raznih stanovišta, prvenstveno
sa etičkog, estetskog i utilitarnog,
nisu ni pozitivne ni negativne,
najbolje je nazivati
perikulturom.

*
 
Neki pak autori
smatraju da na vagi
merodavnih kriterijuma postoje
samo pozitivni i negativni fenomeni,
da, shodno tome, postoje
samo kultura i antikultura.
Ovo nije sasvim pogrešan rezon.
No uz takvu, uprošćenu, crno-belu optiku
previđa se veliki broj fenomena
koji su, gledano sa raznih stanovišta,
prvenstveno sa etičkog, estetskog
i utilitarnog, neutralni.
 
Nije sasvim pogrešan
ni rezon prema kome se kulturnim
smatraju ne samo pozitivne nego i neutralne
posledice čovekovog delovanja.
I u tom slučaju civilizaciju,
u ontološkom značenju reči,
čine samo kultura i antikultura.
No spajanjem pozitivnih i neutralnih
fenomena dezavuiše se nijansa koja znatno
doprinosi osvetljavanju strukture civilizacije
kao konglomerata apsolutno svih
procesa, događaja, promena i tekovina
što, zahvaljujući ljudima,
postoje u svetu.
 
Čovek, kao kulturno
i civilizacijsko biće,
u današnje vreme ne uspeva
da pozitivnostima eliminiše
negativnosti koje je prouzrokovao.
Stoga se, nažalost, mora reći:
Nedovoljno kvalitetna kultura
druga je velika sramota
ljudskog roda!
 
*
 
Kulturu i civilizaciju,
u ontološko-sociološko-geopolitičkom
njihovom totalitetu, a to znači u njihovoj
opštosti i konkretnosti, u teoriji i praksi,
čine isti elementi društvene stvarnosti.
Najrelevantniji među njima su:
filozofija, etika, sve humanističke
i prirodno-matematičke naučne discipline,
sve grane umetnosti, sve vrste duhovnog,
duševnog i fizičkog komuniciranja,
svi vidovi ideologije, svi oblici religije;
relevantni činioci kulture i civilizacije su
i politika, ekonomija i tehnologija,
ekologija i drugi sistemi čovekovih
specifičnih znanja, ideja i aktivnosti;
relevantni činioci su i društva, države,
brojne rase i nacije, elite i mase,
bezbrojni rezultati njihovih
svrhovitih aktivnosti.
 
Sve što čini civilizaciju
u ontološkom, odnosno civilizacije
u geopolitičkom smislu reči,
sadrži manje ili više belog,
sivog i crnog, to jest manje ili više
kulture, perikulture i antikulture.
Nijedan fenomen čovekove stvarnosti
nije apsolutno pozitivan, nijedan,
dakle, nije isključivo kulturan.
U svakome ima bar malo onoga
što pripada perikulturnoj i antikulturnoj
kategoriji civilizacije.
Razvrstavanje tih fenomena
u tri civilizacijske kategorije
vrši se ne na osnovu svih, nego
na osnovu glavnih obeležja
dotičnih fenomena.
 
*
 
Filozofi, sociolozi,
kulturolozi, antropolozi,
geopolitičari i mislioci inih profila
već dugo raspravljaju o sadržajima
i okvirima kulture i civilizacije,
te o međusobnim odnosima
tih dveju fundamentalnih
čovekovih tekovina.
U galimatijasu definicija i teorija
ima mnogo ispravnih, ali i podosta
pogrešnih zaključaka.
 
Jedni civilizaciju,
prilikom posmatranja dvaju
najsveobuhvatnijih društvenih fenomena
u dijahroniji koja se često proteže na vekove,
vide kao etapu u razvoju kulture,
drugi kao njen vrhunac,
treći civilizaciju vide kao opadanje,
čak i kao poslednji stadijum kulture;
četvrti dve suštinske matrice
ljudskog roda tretiraju kao sinonime
i u sinhroniji i u dijahroniji,
peti smatraju da se te matrice
međusobno veoma razlikuju, da, recimo,
duhovne vrednosti spadaju u kulturu,
a materijalne u civilizaciju,
šesti vele da su dva okvirna pojma
ne samo veoma nego potpuno različita,
da je kultura sve što nije civilizacija
i, razume se, obratno;
sedmi tvrde da je kultura širi pojam
od civilizacije, osmi tvrde suprotno;
deveti i deseti takođe su
u svojim istraživanjima došli
i do ispravnih i do pogrešnih
zaključaka.
 
*
 
Definicije
kulture i civilizacije
prezentirane u ovoj celini
sveobuhvatne su, transparentne
i, sasvim izvesno, spadaju
među najprikladnija objašnjenja
suštine dvaju pojmova o kojima je reč
i njihovih međusobnih odnosa.
Ta objašnjenja ukazuju
na faličnost mnogih drugih razmatranja
sadržaja, kontura i međusobnih odnosa
kulture i civilizacije.
U svakom slučaju, ono što u dosadašnjim
istraživanjima tih fenomena valja,
može da, kao kroz finalni filter,
prođe kroz ovde predočena
tumačenja.
 
Filter Drugog osvitnog
principa heuteranizma
propušta rezon prema kome
ljudske skupine poput nacija, država, rasa,
ili grupa nacija, država, rasa
sa zajedničkim svojstvima,
imaju, sa ontološkog stanovišta gledano,
svaka svoju kulturu i civilizaciju, odnosno da,
sa geopolitičkog stanovišta gledano, svaka pripada
nekoj od postojećih kultura i civilizacija.
No civilizacija nije,
ni u ontološkom ni u geopolitičkom
smislu reči, ni etapa u razvoju,
ni vrhunac, niti pad i poslednji
stadijum kulture; jer ona nije
ni celovit oblik ni segment kulture.
Naprotiv, kultura je segment
civilizacije. Najdragoceniji
od tri njena segmenta.
 
*
 
Kad ljudska skupina
poput nacije, države, rase,
ili grupe nacija, država, rasa
sa zajedničkim svojstvima, propada,
ne važi objašnjenje da se njena kultura
transformisala u civilizaciju, bez obzira na to
što kulturno-civilizacijski entiteti obično
propadaju kad se unutar njih antikulturni
i perikulturni fenomeni razbokore
na račun kulturnih. Kvaliteti
civilizacija se menjaju, ali nema
civilizacije bez kulture.
 
Neki proučavaoci,
koji pomenute ljudske skupine
sa zajedničkim obeležjima
posmatraju sa geopolitičkog stanovišta,
te goleme skupine nazivaju civilizacijama.
Drugi ih pak nazivaju kulturama.
Ta dva pojma se, znači,
pokatkad tretiraju
kao sinonimi.
 
Takav tretman prihvatljiv je
samo ako se govori o civilizacijama
u kojima ima veoma mnogo pozitivnih
procesa, zbivanja, promena, tekovina,
manje neutralnih, a veoma malo negativnih.
Jedino u takvim slučajevima se kulture
i civilizacije mogu smatrati
gotovo sinonimima.
 
U ovakvom poimanju
nije greška ako se i za pojedinca
koji čini dobra dela, koji je pozitivna,
kulturna ličnost, kaže da je
civilizovan čovek.
 
*
 
Tvrdnja nekih autora
da duhovne vrednosti spadaju
u kulturu, a materijalne u civilizaciju,
u heuteranističkom poimanju
dvaju najsveobuhvatnijih fenomena
čovekove stvarnosti ne prolazi.
Ovde je kriterijum u klasifikovanju
činilaca kulture i civilizacije
pozitivnost, neutralnost i negativnost
tih činilaca, a ne njihova
duhovna ili materijalna
provenijencija.
 
Teza da su
kultura i civilizacija
dva potpuno različita pojma,
da je kultura sve što nije
civilizacija, i obratno,
nije samo pogrešna
nego i smešna.
 
Pogrešna je,
bar sa stanovišta
ovde ekspliciranog, i teza
da je kultura sveobuhvatniji fenomen,
širi pojam od civilizacije.
Kultura se može tretirati,
u ontološkoj ravni, kao fenomen
kudikamo kvalitetniji od civilizacije,
jer nju čini samo ono što je
u čoveku, u njegovim postupcima
i tekovinama pozitivno,
ali je civilizacija mnogo širi pojam.
I u geopolitičkoj ravni kulture su
uži pojmovi, jer je svaka
u svakoj civilizaciji samo
jedan od tri segmenta.
 
*
 
Svaki složen fenomen,
rečeno je, može da se sagledava
u više ravni, ili koordinata,
sa više stanovišta.
Svaki takav fenomen
može da se, po istoj logici,
objasni putem više definicija:
jedne sveobuhvatne, generalne,
i nekoliko, ili mnogo, parcijalnih.
(Kulturolozi su formulisali čak
par stotina definicija kulture.)
Parcijalne definicije moraju
u valjano postavljenoj teoriji
da se uklapaju u generalnu,
kao što svi zakoni moraju
u valjano uređenoj državi
da se uklapaju
u njen ustav.
 
Generalna definicija
jednog od najsloženijih
i najbitnijih fenomena
društvene stvarnosti data je
u prvoj strofi ovog poglavlja,
a nekoliko parcijalnih definicija
implicitno je inkorporirano
u naredne strofe.
 
Prva parcijalna definicija
obelodanjena je, zapravo,
već u najavi generalne definicije,
u konstataciji da je kultura jedan
od modusa ljudske egzistencije;
dakle, jedan od načina života.
Mnogi autori ovu sintagmu
smatraju najrelevantnijom
definicijom kulture.
 
*
 
Način života
ne samo što ne može biti
najopštija i najvažnija definicija kulture
nego ta sintagma nije sasvim ispravna
ni na nivou parcijalnosti,
budući da se i perikultura i antikultura
ostvaruju kroz neki način života.
Navedena sintagma je na nivou
parcijalnosti ispravna jedino ako se
ne misli na bilo koji način života,
već samo na onaj
što služi na dobrobit ljudima
i njihovom okruženju.
U tom smislu kultura se
parcijalno definiše i kad se suvislo
govori o elitnoj ili masovnoj kulturi,
o kulturi stanovanja, odevanja, ishrane,
kad se, dakle, govori o bilo kom
pozitivnom aspektu, a ne o
pozitivnom totalitetu
ljudskog življenja.

Parcijalnom definicijom
može se smatrati i mišljenje,
uobičajeno među ljudima
nedovoljno upućenim u problematiku,
da kulturu čine samo određene
visoke vrednosti; u prvom redu
filozofija, etika, umetnost i nauka
(naročito njene humanističke discipline).
Te vrednosti jesu, naravno, kultura,
ali u užem smislu reči.
Kulturu u širem, potpunom
smislu reči tvore sve, apsolutno
sve pozitivne vrednosti
koje su rezultat čovekog
svrhovitog delovanja.
 
*
 
Neobično je,
ali ne i nelogično,
što se u gotovo svakoj
ljudskoj pozitivnoj tekovini,
u svakom priznatom oličenju kulture,
pored mnoštva pozitivnosti može
uočiti i ponešto neutralno,
pa i negativno.

Umetnost se, na primer,

smatra takoreći stopostotno
pozitivnom ljudskom delatnošću.
No u njoj ima i manje ili više neutralnog,
a u pojedinim, doduše retkim,
umetničkim ostvarenjima
ima čak i negativnog.
(Recimo, u socrealističkim

tvorevinama, koje su glorifikovale
komunističko zlo, bilo je podosta
ideološkog smeća. Stoga one ne behu
punovredna umetnička ostvarenja,
već nižerazredna sačinjenja.
)

U nauci takođe
ima mnogo pozitivnog,

pojedina naučna dostignuća su,
po merodavnim kriterijumima,
neutralna,
jer čoveka, čovečanstvo, svet
niti poboljšavaju niti pogoršavaju,
a ima i negativnih, štaviše,
stravičnih plodova nauke.
(Treba se samo setiti
nuklearnih,
hemijsko-bioloških
i drugih
monstruoznosti koje su
začete
u glavama naučnika,
a razvijene u laboratorijama
i na poligonima.)
 
*
 
U trima relevantnim,
za ogromne množine ljudi
čak najrelevantnijim delatnostima,
to jest kulturno-civilizacijskim tekovinama,
politici, ekonomiji i tehnologiji,
uočljive su, naročito kad se posmatraju
u širem prostoru i dužem vremenu,
pogoleme promene srazmere
pozitivnog, neutralnog
i negativnog,
dakle, kulture, perikulture i antikulture.
U trima navedenim delatnostima,
koje često neposredno utiču
kako na svakodnevni život,
tako i na dalekosežne parametre
egzistencije gotovo svih ljudi na planeti,
srazmera pozitivnog, neutralnog
i negativnog uočljivo se menja
od države do države, od epohe do epohe,
zato što na taj međuodnos utiče
bezbroj raznih faktora.

Postoje i fenomeni

u kojima je srazmera triju
ovde osvetljenih komponenti
manje-više konstantna
.
Ratovanje je, recimo, u načelu
uvek eklatantno antikulturan
segment civilizacije.
Istina je da u oružanim borbama
za slobodu, pravdu, demokratiju
ima pozitivnog, što znači
da u njima ima tragova kulture;
no ratove najdojmljivije
žigošu međusobna ubijanja ljudi,
te uništavanja svakojakih dobara,
a to su, naravno, veoma
negativna zlodela.

<<       >>
sadržaj