Make your own free website on Tripod.com
4.  STANOVIŠTE VELIKE VEĆINE


Kad bi čovek, ovakav kakav je,
sposoban da sagledava svoju sićušnost
u beskonačnosti vremena i prostora,
svoja ograničenja u iznalaženju odgovora
na pitanje vezano za smisao postojanja
univerzuma i vlastite vrste,
kad bi takav čovek
sebe samog i svet oko sebe
posmatrao isključivo sa stanovišta
vremenskog i prostornog beskraja,
bio bi stalno prožet očajanjem, ili bar
depresijom, svešću o svojoj ništavnosti,
o besmislenosti, nepodnošljivosti
vlastite egzistencije.

Doduše, sagledavanje
vlastite sićušnosti i prolaznosti
nekim ljudima dobro dođe.
Dok jedne nesrećnike kratkotrajnost
života, i smrt kao završnica istog,
povremeno čini očajnim, depresivnim,
u najblažem slučaju melanholičnim,
drugi u smrti vide Najvećeg Pravednika,
što za večna vremena potire anomalije
kojima je gotovo uvek i svuda prožet
trenutak zvan zemaljski život.
Mnogi među onima koji su,
po vlastitom uverenju, od života
dobili manje nego neki drugi,
to jest manje no što su želeli, utehu
nalaze u pomisli da je kratkotrajna
sreća onih koji su ugrabili više,
da se na kraju sve izjednačava
u tami večnog ništavila.
*
 
  Istini za volju,
u smrti individue
Najvećeg Pravednika
vide samo nesrećni ateisti.
Iskreni teisti (koji su svi srećni)
Najvećeg Pravednika vide u Bogu.
No iskrenih teista, očišćenih od sumnje,
u današnjem svetu, bar onom relevantnom,
kulturnom, visokocivilizovanom, nema mnogo.
Jer u njemu, u eliti čovečanstva, nema mnogo
neobrazovanih, naivnih, zatucanih ljudi.
Većina uistinu umnih uverena je
da se Smrt ne može prevladati
nikakvom spekulacijom,
verom, imaginacijom.

Preteške probleme
ljudsko biće sebi olakšava
tako što postojanje vlastite vrste
i celokupnog živog sveta na Zemlji
ne posmatra isključivo sa stanovišta
vremenskog i prostornog beskraja.
Štaviše, ono retko,
i ne preko svih subjekata,
već samo preko izuzetnih mislilaca,
sebe samog i sav zemaljski svet
posmatra sa stanovišta
vremenskog i prostornog beskraja.
Ljudske jedinke i mase, pod uticajem
pretežno egocentričnih shvatanja, stavova,
emocija, želja, sklonosti, interesa, ciljeva,
i drugih individualnih i grupnih osobina,
pa i raznih spoljašnjih faktora,
nastoje da svoj zemaljski život
prožive onako kako im,
onakvim kakve su,
najviše odgovara.

<<       >>
sadržaj