Make your own free website on Tripod.com


UVODNA  OBJAŠNJENJA

 

 

 

 

 

          Ma kog da ste pola, životnog doba, socijalnog statusa, profesionalnog profila, intelektualnog nivoa, nacionalnog porekla, političkog opredeljenja, ja se nadam da će čitanje heuteranističkih i beletrističkih celina mog životnog dela obogatiti Vaš duh, oplemeniti Vašu dušu, uzvisiti Vaš karakter.

 

          Gotovo svi tomovi koje sam napisao, koje pišem i koje ću napisati pripadaju heuteranističko-kulturnosociološko-autobiografsko-romaneskno -poetskom vencu »Snevajući zvezdu Heuteranije«. Kad želim da ovu sažetu, petodelnu definiciju još više sažmem, svodim je na dvodelnu, pa naveden venac, ili lanac, nazivam heuteranističko-beletrističkim ostvarenjem.

 

          Heuteranistički beočug lanca čini tom »Osvitni principi heuteranizma«. Stožer celokupnog mog opusa.

          Ako budem živ i zdrav dovoljno dugo, ili ako u dogledno vreme budem uspeo da nađem veći broj valjanih saradnika, obim ovog toma će biti, u konačnoj verziji, tri hiljade stranica. (Svaka stranica ima trideset sedam redova, bez obzira na to da li ih čine naslovi poglavlja, naslovi odeljaka unutar poglavlja,  stihovi kraćih i dužih strofa ili praznine između naslova i strofa, te između samih strofa.)

          »Osvitni principi heuteranizma« se sada, na samom početku trećeg milenijuma, tek rađaju. Forma im je konstituisana - jednostavna je, transparentna i funkcionalna, te se do poslednje stranice neće menjati - ali je sadržaj veoma širok, dubok, složen. Stoga pisanje svake strofe, svakog odeljka, svakog poglavlja, odnosno principa, autor doživljava kao težak zadatak. Savladavanje tih zadataka iziskuje kako poznavanje mnoštva fakata tako i iznalaženje originalnih rešenja - mnogo boljih od rešenja na kojima počiva današnji svet (loše uređen, disharmoničan, nesrećan) - te se mukotrpan posao odvija vrlo sporo.

          Dosad su, zbog navedenih razloga, formulisana samo prva dva osvitna principa. I to u radnoj verziji - što znači da će oni i dalje biti proširivani, produbljivani, glačani. A građa za naredne osvitne principe tek čeka da bude, u stvaralačkoj radionici tvorca heuteranizma, završno oblikovana.

          Predlažem Vam, dakle, da prva veća celina koju ćete čitati nakon ovog uvoda budu prva dva (kasnije tri, četiri, pet...) poglavlja toma »Osvitni principi heuteranizma«. Ne samo zato što je reč, kako sam malopre naglasio, o najbitnijem tomu mog životnog dela »Snevajući zvezdu Heuteranije« nego i zbog toga što će Vam, pretpostavljam, taj tom biti zanimljiv. Štaviše, nadam se da će Vas on podstaći da se zamislite nad krucijalnim, sudbonosnim, opštečovečanskim problemima koji se u prezentiranim poglavljima razmatraju.

 

          U prethodnim pasusima bilo je reči o heuteranističkom beočugu mog mnogotomnog opusa, a u narednih nekoliko pasusa biće reči o beletrističkim beočuzima, odnosno tomovima.

          Prvih pet knjiga koje su dosad objavljene (u papirnom izdanju) - »Za gorama«, »Reka čarobnica«, »Kalemegdanski drumovi«, »Nemačka, Nemačka«, »Opijanje vetrom i vatrom« - nazivam prvom beletrističkom petotomnom gromadom.

Vreme radnje drugih pet knjiga, druge petotomne gromade, pada u poslednji kvartal dvadesetog veka. To vreme je, dabome, isteklo - ali ja drugu petotomnu gromadu još nisam pripremio za objavljivanje. U toku je završno oblikovanje njenih segmenata, odnosno tomova. Ono se odvija paralelno sa završnim oblikovanjem prvih poglavlja toma »Osvitni principi heuteranizma«.

(U toku je, uzgred budi rečeno, i pisanje treće beletrističke petotomne gromade.)

 

Na naslovnoj strani ovog veb sajta videli ste, osim 1 + 1 + 7 = 9 naslova na srpskom jeziku, i dva linka koji Vas mogu povezati sa celinama napisanim na rusinskom jeziku.  Ova činjenica daje mi priliku da kažem da se smatram bilingvalnim autorom. Srpski mi je književni maternji jezik, a rusinski mi je i biološki i književni maternji jezik. Kao original treba tretirati sve što je na ta dva jezika mojom rukom napisano.

 

          Celina koju čitate nosi naslov »Uvodna objašnjenja«. Nadam se da su Vam prethodni pasusi pomogli da što jasnije sagledate strukturu mog opusa.

          Dva-tri naredna objašnjenja su sasvim konkretna, praktična, te bi se mogla nazvati »Uputstvom za upotrebu« ovog sajta.

 

          Za razliku od beletrističkih (romanesknih i poetskih) tomova, koje bi trebalo čitati po redosledu, jedini heuteranistički tom,  »Osvitni principi heuteranizma«, može se čitati bilo kada. On je izvan - tačnije rečeno, iznad - venca beletrističkih tomova.

Ipak, ovde ponavljam svoj malopređašnji predlog da prezentirane heuteranističke celine upoznate pre nego što uđete u romaneskne i poetske celine.

         

           Svaki tom podeljen je na poglavlja. Prema kraćim poglavljima vodi po jedan link, a duža poglavlja podeljena su - radi što lakšeg »premošćavanja« većih pauza u čitanju - na relativno kratke odeljke. Ti odeljci imaju (samo u ovom, elektronskom izdanju) redne brojeve, što se vidi na početku svakog toma, u sadržaju istog. Prema svakom odeljku vodi po jedan link.

          Čitanje ćete, nakon duže pauze, najlakše moći da nastavite ako je ono bilo završeno na kraju prethodnog poglavlja, ili na kraju nekog od odeljaka poglavlja koje upravo čitate. Zapamtili ste (možda i zabeležili) redni broj pročitanog poglavlja, ili odeljka u »načetom« poglavlju. Sada, nakon pauze, naći ćete link koji će Vas odvesti na sledeće poglavlje, odnosno na sledeći odeljak »načetog« poglavlja - pa čitanje možete nastaviti.

          Ovo je prilično jednostavan, ne odviše brz postupak za odlazak na mesto na kome čitanje treba nastaviti.

          Pošto u sajtovima poput mog - koji se sastoje od čitavih tekstualnih »tepiha« - prekidi u čitanju nisu sasvim sporedna stvar, razmišljao sam, i s nekolicinom prijatelja hakera se konsultovao, kako da rešim taj problem. Na kraju sam se opredelio za softverski uprošćen, »pešački«, okolišni odlazak na mesto čitanja. (Nakon pauze, i povratka na sajt, radi nastavka čitanja, uvek ćete morati da odete najpre na Home Page, potom na naslovnu stranu toma, na kojoj je i sadržaj istog, pa na poglavlje koje čitate, ako je kraće, ili na jedan od njegovih odeljaka, ako je duže.)

          Postoji, za ovakve svrhe, i brži postupak, zasnovan na »kolačićima«. No prema tom postupku pojedini posetioci veb sajtova su, rekoše mi neki hakeri, podozrivi, jer »kolačići« iziskuju unošenje određenog tekstualnog podatka u softver čitaočevog kompjutera. Stoga sam se opredelio za jednostavnije rešenje - svestan da ono iskusne i nestrpljive surfere, koji žele da brzo dođu na mesto na kome su čitanje prekinuli, neće sasvim zadovoljiti.

          Uostalom, možda ću kroz koju godinu, ili već kroz nekoliko meseci, promeniti postupak povratka na mesto na kome je čitanje bilo prekinuto.  To će zavisiti od želja, odnosno sugestija posetilaca ovog sajta.

 

          Iskazana napomena dala mi je priliku da »Uvodna objašnjenja« završim jednim pozivom. Vama, koji čitate ove redove.

Očekujem - na adresu  heuteran@eunet.yu - Vaše primedbe, ideje, sugestije u vezi s onim što ćete naći, kako u ravni forme tako i u ravni sadržaja, u mojim ostvarenjima. Sve ću pažljivo iščitati, a ponešto ću verovatno i u tomove uneti. Možda će se u dvanaestom, trinaestom ili... ko zna kojem tomu naći i Vaše ime. Ako to budete »zaslužili«, i ako budete dali saglasnost, razume se.

          U svakom slučaju, zahvalan sam Vam što ćete biti čitalac (nekih, a možda i svih) celina koje su ovde prezentirane. Budete li pak postali i saradnik u oblikovanju dela koje stvaram, zacelo ćete jednog dana biti i sami sebi zahvalni.

 

          Osvežavajuću zabavu, zadovoljsto višeg reda i dalekosežnu korist od putovanja na koje krećete želi Vam, 

 

 

                                                                          Vladimir Kirda Bolhorves

 

 

 

 

PET  REČENICA  O  AUTORU

 

 

          Vaš domaćin na ovom veb sajtu - tvorac heuteranizma, književnik i sociolog kulture - rođen je 1. oktobra 1942. godine u Ruskom Krsturu. U rodnom selu izučio je mašinbravarski zanat, u Novom Sadu završio Višu tehničku mašinsku školu, u Subotici diplomirao na Ekonomskom fakultetu, u Beogradu magistrirao na Fakultetu političkih nauka (smer: sociologija kulture i kulturna politika). Službovao je u Ruskom Krsturu, Novom Sadu, Bečeju i Subotici. Od sredine sedamdesetih godina zaposlen je u RTV Novi Sad. Danas u toj medijskoj kući, u Rusinskoj redakciji, kao urednik složenih emisija uređuje i prilozima popunjava emisije tv programa na rusinskom jeziku.

 

 

V.  K.  BOLHORVES

krajem sedamdesetih godina,

u vreme rađanja ideje heuteranizma

 

gh

gh

g

Isti, 2001. godine, na početku

nominalnog rađanja Heuteranije

gh

 


Naslovna strana sajta