|
4.
STANOVIŠTE VELIKE VEĆINE
Kad bi čovek, ovakav kakav je, sposoban da sagledava svoju sićušnost u beskonačnosti vremena i prostora, svoja ograničenja u iznalaženju odgovora na pitanje vezano za smisao postojanja univerzuma i vlastite vrste, kad bi takav čovek sebe samog i svet oko sebe posmatrao isključivo sa stanovišta vremenskog i prostornog beskraja, bio bi stalno prožet očajanjem, ili bar depresijom, svešću o svojoj ništavnosti, o besmislenosti, nepodnošljivosti vlastite egzistencije. Doduše, sagledavanje vlastite sićušnosti i prolaznosti nekim ljudima dobro dođe. Dok jedne nesrećnike kratkotrajnost života, i smrt kao završnica istog, povremeno čini očajnim, depresivnim, u najblažem slučaju melanholičnim, drugi u smrti vide Najvećeg Pravednika, što za večna vremena potire anomalije kojima je gotovo uvek i svuda prožet trenutak zvan zemaljski život. Mnogi među onima koji su, po vlastitom uverenju, od života dobili manje nego neki drugi, to jest manje no što su želeli, utehu nalaze u pomisli da je kratkotrajna sreća onih koji su ugrabili više, da se na kraju sve izjednačava u tami večnog ništavila. |
|
*
|
|
Istini
za volju,
u smrti individue Najvećeg Pravednika vide samo nesrećni ateisti. Iskreni teisti (koji su svi srećni) Najvećeg Pravednika vide u Bogu. No iskrenih teista, očišćenih od sumnje, u današnjem svetu, bar onom relevantnom, kulturnom, visokocivilizovanom, nema mnogo. Jer u njemu, u eliti čovečanstva, nema mnogo neobrazovanih, naivnih, zatucanih ljudi. Većina uistinu umnih uverena je da se Smrt ne može prevladati nikakvom spekulacijom, verom, imaginacijom. Preteške probleme ljudsko biće sebi olakšava tako što postojanje vlastite vrste i celokupnog živog sveta na Zemlji ne posmatra isključivo sa stanovišta vremenskog i prostornog beskraja. Štaviše, ono retko, i ne preko svih subjekata, već samo preko izuzetnih mislilaca, sebe samog i sav zemaljski svet posmatra sa stanovišta vremenskog i prostornog beskraja. Ljudske jedinke i mase, pod uticajem pretežno egocentričnih shvatanja, stavova, emocija, želja, sklonosti, interesa, ciljeva, i drugih individualnih i grupnih osobina, pa i raznih spoljašnjih faktora, nastoje da svoj zemaljski život prožive onako kako im, onakvim kakve su, najviše odgovara. << >> sadržaj |