3.  SVEST IZUZETNOG BIĆA


Pojedini umnici, zagledani
u najzagonetnija čuda univerzuma,
kažu da čovek nije u stanju da odgovori
ne na dva, nego na tri preteška pitanja.
Treće glasi: Kako nastaje i kako funkcioniše
svest složenih živih bića? Razvijena
u ljudi, nerazvijena u životinja.

Najveći Znalac proučio je
mnoge aspekte i jedne i druge svesti
(kao što je, uostalom, proučio mnoge aspekte
prethodnih dvaju krucijalnih problema),
ali ni ovoga puta suštinu arhifenomena
nije uspeo da odgonetne.

Taj neuspeh ne obespokojava ga,
jer mu treći krucijalni problem, u svoj svojoj
izazovnosti, ne izgleda tako golem, apstraktan
i nedokučiv kao prvi i drugi. Svest je Znalcu bliska,
ona je osnova njegovog mentalnog sklopa,
ona ga, iako tajnovita, dobro služi.
Kazuje mu, pored ostalog, da iz nje
proizilazi htenje, moć, aktivitet;
da živa bića bez svesti, biljke,
nemaju apsolutno nikakva htenja,
da bića kržljave svesti, životinje,
imaju mala, elementarna htenja: preživeti
od trenutka do trenutka, i malu moć,
a da on sam, biće razvijene svesti,
ima velika, svakovrsna htenja i,
bar u koordinatama svog sveta, veliku moć.
Svest Najvećem Znalcu, međutim, kazuje i to
da je on u razmerama širim od svog sveta
sitniji od najsitnijeg mikroba.

<<       >>
sadržaj